Jednom je šetajući podnožjem brda oko Khatua, Śri Devpuriđi prošao pokraj kamenoloma u kojem je radio neki musliman. Dogodilo se da je jedan od Śri Devpuriđijevih pasa zapeo za njegov vrč s vodom, prevrnuo ga i razbio. Musliman je pobjesnio i kada se okrenuo prema Śri Devpuriđiju ovaj mu je odgovorio:
„Molim te, oprosti za ovu nezgodu, donijet ću ti drugi vrč pun vode.“ Međutim, čovjek se nije mogao tako lako umiriti, a zahvaljujući općoj tenziji između muslimana i hindusa, njegov je bijes sve više rastao, pa je naposljetku zaprijetio i policijom. No, Śri Devpuriđi je samo na to rekao: „Dobro, drage ću volje poći s tobom, baš me zanima što policija čini u ovakvim slučajevima.“
Tako su zajedno otišli do policijske postaje i kada su stigli Śri Devpuriđi ih je zamolio: „Žedan sam, dajte mi malo vode.“ Dali su mu pun vrč, a Śri Devpuriđi je svu vodu prolio u malo udubljenje koje je iskopao u pijesku. Policajac i musliman su sa sve većom pozornošću gledali kako Śri Devpuriđi prvo umiva lice i ruke, a zatim poziva svoje pse da se napiju. Bio je vruć dan i psi su mnogo popili, ali je razina vode u udubljenju ostala nepromijenjena.
Vidjevši ovo čudo, policajac se s poštovanjem poklonio božanskom Učitelju i rekao: „O, Gospode, hvala Ti za ovu milostivu posjetu!“, a musliman je, posramljen i duboko dirnut onim što je upravo vidio, stajao nepokretan. Milostivi mu je Učitelj rekao: „Vrati se u kamenolom, tamo ćeš naći svoj vrč, neoštećen i pun vode!“ Taj je čovjek postao Śri Devpuriđijev učenik, a ovaj je događaj donio velikom Jogiju poštovanje i veliki ugled u muslimanskoj zajednici, pridonijevši obnavljanju osjećaja bratstva između hindusa i muslimana.